С А Д Р Ж А Ј: УВОД ОДОБРЕНИ БУЏЕТ ЗА ГОДИНУ Приходи Расходи Оперативни буџет... 7

Transkriptio

1 Република Српска Влада К О Н С О Л И Д О В А Н И ИЗВЈЕШТАЈ О ИЗВРШЕЊУ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА 28. ГОДИНУ Бања Лука, април 29. године

2 С А Д Р Ж А Ј: УВОД ОДОБРЕНИ БУЏЕТ ЗА 28. ГОДИНУ Приходи Расходи Оперативни буџет ОСТВАРЕНИ БУЏЕТ ЗА 28. ГОДИНУ Приходи Расходи Кориштење буџетске резерве УПРАВЉАЊЕ ДУГОМ И ОСТАЛА БУЏЕТСКА ПОТРОШЊА Ино дуг Унутрашњи дуг Јавне инвестиције Обавезе за издате гаранције СРЕДСТВА ОД СУКЦЕСИЈЕ И ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СТАЊЕ НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА, ОБАВЕЗА И ПОТРАЖИВАЊА, СТАЛНЕ ИМОВИНЕ И ИЗВОРА ВЛАСНИШТВА Стање новчаних средстава Обавезе и потраживања Стање фиксне имовине и извора власништва Стање дефицита на дан године РЕЗИМЕ... 49

3 П Р И Л О Г: 1 1 Прерасподјеле средстава између буџетских корисника године Прерасподјела средстава унутар буџетских корисника године приходи и приливи године приходи и приливи године у односу на исти период 25, 26. и 27. године Консолидовани приходи и приливи по врстама године Консолидовани приходи и приливи по корисницима буџета године и одливи године Консолидовани и одливи по економским кодовима године Консолидовани и одливи по корисницима (синтетички) године Консолидовани и одливи по корисницима (аналитички) године Преглед кориштења буџетске резерве у периоду године Стање ино дуга Републике Српске на дан године Преглед стања новчаних средстава на дан године Расподјела прихода са Јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање БиХ у периоду године Консолидовани биланс стања корисника буџета Републике на дан године

4 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину УВОД Законодавно правни оквир Према одредбама члана 46. став 2. и став 5. Закона о буџетском систему Републике Српске Пречишћени текст («Службени гласник Републике Српске», бр. 54/8 и 126/8) Министарство финансија је обавезно извијестити Владу Републике Српске, а Влада Народну скупштину Републике Српске, о извршењу буџета Републике за претходну фискалну годину до 3. априла, односно 31. маја текуће фискалне године. Законодавно правни оквир за доношење, рачуноводствено евидентирање и финансијско извјештавање буџета Републике Српске, чине: Закон о буџетском систему Републике Српске («Службени гласник Републике Српске», бр. 54/8 и 126/8); Закон о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину («Службени гласник Републике Српске», број 117/7); Закон о Трезору («Службени гласник Републике Српске», број 16/5); Закон о рачуноводству и ревизији Републике Српске («Службени гласник Републике Српске», број 67/5); Закон о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске («Службени гласник Републике Српске», број 3/7); Одлука о усвајању а буџета Републике Српске за 28. годину («Службени гласник Републике Српске», број 17/8); Правилник о садржини појединих рачуна у контном оквиру за кориснике прихода буџета Републике, општина и градова, буџетских фондова и фондова («Службени гласник Републике Српске», бр. 86/2 и 1/4); Правилник о финансијском извјештавању за кориснике прихода буџета Републике, општина и градова и фондова («Службени гласник Републике Српске», бр. 56/4, 62/4, 11/5 и 14/7); Правилник о рачуноводственој политици за кориснике буџета Републике Српске («Службени гласник Републике Српске», бр. 9/6, 14/7 и 121/8); Упутство о изради годишњег обрачуна за кориснике прихода буџета Републике, општина и градова и фондова за 28. годину («Службени гласник Републике Српске», број 11/9); Међународни рачуноводствени стандарди за јавни сектор. Чланом 47. Закона о буџетском систему Републике Српске је прописано да годишњи извјештај о извршењу буџета Републике треба да садржи: 1. буџетска средства и издатке који су у претходној години одобрени у буџету Републике од стране Скупштине; 2. остварена буџетска средства и издатке у току претходне фискалне године, који су приказани тако да се јасно може видјети разлика између одобреног буџета и његовог остварења; 3. објашњење већих одступања; 4. податке о задуживању и управљању дугом; 5. податке о коришћењу буџетске резерве; 6. податке о гаранцијама датим у току претходне фискалне године; 7. почетно и завршно стање јединствених рачуна трезора и рачуна посебних намјена и 8. почетно и завршно стање сталне имовине, обавеза и извора власништва. 1

5 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину Макроекономски оквир У 28. години настављене су активности на унапређењу јавних финансија, а посебно у домену јачања функције планирања и конроле јавне потрошње. У том смислу настављене су активности на имплеметацији локалних трезора (у ранијим годинам трезорско пословање је уведено у 13 општина/градова Републике Српске), те је у 28. години успјешно завршен пројекат увођење локалних трезора у нове 24 општине Републике Српске. Поред тога настављене су реформе пореског система у области директних пореза. Током 28. године уочљиви су позитивни ефекти примјене нових закона о опорезивању добити и дохотка грађана, а усвојеним Измјенама и допунама Закона о порезу на доходак и Закона о доприносима, који ће се примјењивати од 29. године, смањена је стопа пореза са 1% на 8%, а прогресивна стопа пореза на доходак од 15% је укинута. Такође, примјеном овог Закона обезбијеђен је прелаз на бруто модел приликом обрачуна плате, те повећање неопорезиве плате са 25 на 3 КМ. У новембру 28. године, усвојен је Закон о играма на срећу, а у 29. години се очекује потпуна имплементација Закона о фискалним касама, чиме ће се уредити обавеза регистровања промета. Макроекономско окружење у коме се остварује буџет могуће је посматрати кроз кретање сљедећих показатеља: Мјерено индексом потрошачких цијена, годишња стопа инфлације у Републици Српској у 28. години износила је 3.6% (пореди се децембар 28. године са децембром 27. године) 1. У 28. години у БиХ је остварена годишња стопа инфлације од 3.8%, у Федерацији БиХ 4.%, у Европској унији 1.6%, у Србији 8.6%, у Хрватској 2.9%, у Бугарској 7.2%, у Румунији 6.4%, у Латвији 1.4%, а у Литванији 8.5%. Посматрано по одјељцима намјене потрошње, на годишњем нивоу, највише су порасле цијене становања, воде, електричне енергије, плина и других енергената (за 7.5%), затим цијене комуникација (за 6.6%), цијене угоститељских услуга (за 6.%), те цијене хране и пића (за 5.2%). На годишњем нивоу забиљежено је смањење цијена превоза за.1%. На раст укупног индекса потрошачких цијена у првој половини 28. године највише је дјеловао раст цијена нафте и нафтних деривата на свјетском тржишту, који је давао инфлацији катрактер «увезене инфлације». Раст цијена нафтних деривата на свјетском тржишту утицао је на раст цијена у одјељку превоза, али и на раст цијена фактора производње. Од јула мјесеца у Републици Српској биљежи се смиривање инфлације, што је условљено смањењем цијена нафтних деривата на свјетском тржишту, и посљедично смањењем цијена превоза. Цијене хране се такође стабилизују, што је опет условљено смањењем цијена нафте као неизоставног фактора у процесу производње хране с једне стране, али и оставреним високим приносима жетве у 28. години, с друге стране. потрошачких цијена представља мјеру просјечне промјене цијена производа (роба и услуга) које резидентна домаћинства купују ради задовољења својих личних потреба. потрошачких цијена користи се као мјера инфлације, као индикатор за очување вриједности код уговора с индексним клаузулама, служи као дефлатор финалне потрошње домаћинстава и користи се за упоређивање стопе инфлације са другим регионима. Просјечна нето плата у Републици Српској у 28. години износила је 755 КМ и већа је за 29.1% у односу на просјечну нето плату у 27. години. 2 Просјечна нето плата у Републици Српској у децембру 28. године износила је 819 КМ. 1 Саопштење Републичког завода за статистику Републике Српске, број: 7/9, године 2 Саопштење Републичког завода за статистику Републике Српске, број: 9/9, године 2

6 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину Просјечне нето плате представљају количник укупно исплаћених нето плата и броја запослених на које се те плате односе. Подаци се добијају на основу Мјесечног извјештаја о запосленима и платама запослених (образац РАД 1). НЕТО ПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЗА ПЕРИОД I-XII 28 (по привредним областима) у КМ 1,4 1,2 1, 1,219 1,23 1, УКУПНО Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индистрија Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом Грађевинарство Трговина на велико и на мало, оправка моторних возила, мотицикала и предмета за личну употребу и домаћинство Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе Финансијско посредовање Активности у вези са некретнинама, изнајмљивање и пословне активности Државна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање Образов ање Здравствени и социјални рад Остале комуналне, друштв ене и личне услужне активности У септембру 28. године према евиденцији Републичког завода за запошљавање Републике Српске регистровано је незапослених лица, што је за 1.4% мање у односу на септембар 27. године. Стопа незапослености у Републици Срспкој континуирано се смањује. Анкетна стопа незапослености, која представља међународно прихваћен показатељ незапослености, и која омогућава поређење стопа незапослености међу земљама, у Републици Српској је у 28. години износила 2.5%, што је за 4.7 процентних поена мање у односу на 27. годину. Статистичка стопа незапослености, која се израчунава на основу статистичких података о броју запослених и незапослених лица, у септембру 28. године износила је 33.9%, што представља смањење у односу на септембар 27. године 3. 3 Статистичка стопа незапослености израчунава се за март и септембар дате године, јер Републички завод за статистику само за та 2 мјесеца објављује број запослених лица, који се користи за израчунавање стопе незапослености. Основна разлика између анкетне и статистичке стопе (не)запослености је у томе што анкетна стопа укључује неформално запослене и самозапослене у пољопривреди, док то са статистичком стопом није случај. 3

7 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину Стопа запосленоси и незапослености Анкетна стопа незапослености 28,5% 25,2% 2,5% Анкетна стопа запослености 3,9% 35,1% 37,3% Статистичка стопа незапослености септембар 38,8% 35,5% 34,2% 33,9% *Извор: Анкета о радној снази Републике Српске за 26, 27. и 28. годину, Републички завод за статистику РС; Број запослених лица Републички завод за статистику РС; Број незапослених лица Завод за запошљавање РС Према посљедњим пројекцијама БДП а, процјењује се да је у 28. години у Републици Српској остварен БДП у висини од 8.45 милијарди КМ, што представља реалан раст од 7.5%. Водећи извор раста БДП а у Републици Српској у 28. години био је раст индустријске производње. Бруто домаћи производ у РС * БДП, номинални (у милионима КМ) 5,8.5 5, ,4.8 7, ,45. БДП, стопа раста номинална (%) БДП, стопа раста реална (%) Број становника (у хиљадама) 1,45 1,446 1,444 1,44 1,436 БДП по становнику (у КМ) 3,454 3,883 4,51 5,11 5,884 * Пројектовано Економском политиком за 29. годину Индустријска производња остварена у децембру 28. године већа је за.6% у односу на исти мјесец претходне године, док је у односу на просјечну мјесечну производњу у 27. години већа за 112.1%. Великом расту индустријске производње у посљедња два мјесеца 28. године допринијело је отпочињање производње нафтних деривата у бродској рафинерији. Остварени ниво индустријске производње у периоду јануар децембар 28. године у односу на исти период 27. године већи је за 16.8%. 4 Посматрано по областима производње, у периоду јануар децембар 28. године у односу на исти период претходне године, остварен је раст производње у области вађење руда и камена од 14.1%, у области прерађивачке индустрије остварен је раст од 19.4%, а у области производње и снабдијевања ел. енергијом, гасом и водом раст од 1,5%. Обим спољнотрговинске размјене Републике Српске са иностранством у 28. години је износио 6,64,69, КМ. Од тога се на извоз односи 1,921,817, КМ, а на увоз 4,142,252, КМ. У 28. години спољнотрговински дефицит Републике Српске износио је 2,22,435, КМ, а покривеност увоза извозом 46.4%. 4 Саопштење Републичког завода за статистику Републике Српске, број: 8/9, године 4

8 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину Извор података за статистику спољне трговине је Јединствена царинска декларација о увозу и извозу робе. Републички завод за статистику Републике Српске преузима податке од Управе за индиректно опорезивање БиХ и даље их статистички контролише и обрађује. 1. ОДОБРЕНИ БУЏЕТ ЗА 28. ГОДИНУ Народна скупштина Републике Српске је 17. децембра 27. године донијела Одлуку о усвајању Буџета Републике Српске за 28. годину («Службени гласник Републике Српске», број 117/7). Буџетом Републике Српске за 28. годину, планирана су укупна средства у износу од 1,5. милиона КМ, и то: укупни домаћи приходи финансирање укупно 1,436. милиона КМ 64. милиона КМ 1,5. милиона КМ С друге стране, пројектована буџетска потрошња у Буџету Републике Српске за 28. годину је имала сљедећу структуру: домаћа буџетска потрошња остала буџетска потрошња укупно 1,269.9 милиона КМ 23.1 милиона КМ 1,5. милиона КМ Финансирање корисника буџета Републике Српске у првих десет мјесеци 28. године вршено је у складу са Буџетом Републике Српске за 28. годину. Међутим, с обзиром да је са године остварење домаћих прихода у односу на планиране било веће за 4%, Влада Републике Српске је, у складу са чланом 5. Закона о буџетском систему Републике Српске, предложила буџета Републике Српске за 28. годину. Народна скупштина Републике Српске је 4. новембра 28. донијела Одлуку о усвајању а буџета Републике Српске за 28. годину. ом буџета Републике Српске за 28. годину, предвиђена су укупна буџетска средства у износу од 1,575. милиона КМ, што је за 75. милиона КМ, односно 5% више у односу на Буџет Републике Српске за 28. годину. Приликом дефинисања укупних буџетских средстава пошло се од више остварених прихода у току прва три квартала 28. године, док се код дефинисања буџетске потрошње 5

9 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину руководило потребом очувања макроекономске стабилности и потребом финансирања приоритетних расхода Приходи ом буџета Републике Српске за 28. годину, предвиђена је сљедећа структура буџетских средстава: укупни домаћи приходи финансирање укупно 1,54. милиона КМ 35. милиона КМ 1,575. милиона КМ Упоређујући и Буџет Републике Српске за 28. годину, евидентна су повећања, односно смањења у оквиру сљедећих прихода и прилива: домаћи приходи повећани су за 14. милиона КМ, приливи од финансирања смањени су за 29. милиона КМ. У структури домаћих прихода, порески приходи износе 1,359.3 милиона КМ и већи су за 95.4 милиона КМ у односу на првобитно планиране. С друге стране, непорески приходи износе 18.7 милиона КМ и већи су за 8.6 милиона КМ у односу на првобитно планиране. Најзначајнија повећања, односно смањења, евидентна су на сљедећим позицијама: приходи од пореза на доходак износе 15.7 милиона КМ и већи су за 27.4 милиона КМ, приходи од пореза на добит износе милиона КМ и већи су за 24.2 милиона КМ, приходи од индиректних пореза са ЈРУИО износе 1,51.4 милиона КМ и већи су за 44.6 милиона КМ и приходи од дивиденди и удјела у профиту износе 13. милиона КМ и већи су за 5. милиона КМ у односу на првобитно планиране. У оквиру финансирања дошло је до смањења планираних средстава по основу примљених отплата датих зајмова за 18. милиона КМ, док су ино кредити смањени за 11. милиона КМ. Основни разлог смањења планираних прилива по основу дугорочних иностраних кредита јесте неиспуњавање услова БиХ из кредитних споразума Расходи Буџетска потрошња по у буџета Републике Српске за 28. годину, пројектована је у укупном износу од 1,575. милиона КМ и односи се на: домаћа буџетска потрошња остала буџетска потрошња укупно 1,3.2 милиона КМ милиона КМ 1,575. милиона КМ У односу на првобитни план домаћа буџетска потрошња је повећана за милиона КМ, а остала буџетска потрошња је умањена за 52.3 милиона КМ. У оквиру домаће буџетске потрошње плате и накнаде трошкова запослених планиране су у износу од милиона КМ, док су порези и доприноси на остала лична примања планирана у износу 1.9 милиона КМ. Трошкови материјала и услуга планирани су у износу од.1 милион КМ, за капиталне расходе предвиђено је 33.3 милиона КМ (без дијела средства планираних за јавне инвестиције), а буџетску резерву 3.1 милион КМ. Текући грантови, суфинансирање, намјенска издвајања и капиталне и текуће помоћи су планирани у износу од милиона КМ. Најзначајнија издвајања у оквиру грантова се односе на планиране дознаке за фондове и инвалиднине: намјенска издвајања Фонду за здравствено осигурање у износу од 4. милиона КМ, 6

10 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину намјенска издвајања Фонду ПИО у износу од 16. милиона КМ, намјенска издвајања за инвалиднине војне и цивилне у износу од милиона КМ. У оквиру остале буџетске потрошње планирана су средства за: сервис ино дуга у износу од 94.5 милиона КМ, измирење унутрашњих дугова у износу од 37. милиона КМ, јавне инвестиције 31.2 милиона КМ и осталу потрошњу, укључујући унутрашње резерве, у износу од 15.1 милион КМ Оперативни буџет У складу са чланом 7. Закона о извршењу Буџета Републике Српске за 28. годину, Министарство финансија сачињава кварталне финансијске планове за извршење буџета у складу са процјеном остварења прилива буџетских средстава. Под кварталним финансијским плановима се подразумијевају планови потрошње по буџетским корисницима, који не морају бити исти за сваки квартал буџетске године, али укупан износ свих кварталних финансијских планова потрошње сваког буџетског корисника може бити мањи или једнак износу усвојеног годишњег буџета. У складу са сачињеним финансијским планом врши се мјесечни унос оперативног буџета у трезорску финансијску апликацију, као стварног износа средстава одобрених буџетском кориснику на кориштење. У оквиру оперативног буџета се, на основу рјешења о реалокацији донесених у складу са Законом о извршењу буџета, може вршити прерасподјела буџетских средстава између појединих врста расхода унутар буџетског корисника, као и између буџетских корисника. Укупан збир кварталних финансијских планова (основни и додатни унос), као и укупан оперативни буџет године, износи 1,575. милиона КМ и једнак је у буџета Републике Српске за 28. годину. Oдступања одобреног оперативног буџета појединих буџетских корисника у односу на ребаланс буџета приказана је у Табелама 1 1 и 1 2 које се налазе у Прилогу овог извјештаја. У Табели 1 1 дат је преглед извршених реалокација буџетских средстава између буџетских корисника по рјешењима/одлукама Владе Републике Српске. У Табели 1 2 дат је преглед прерасподјеле средстава са трошкова материјала и услуга на капиталне расходе или са капиталних расхода на трошкове материјала и услуга унутар буџетских корисника. Прерасподјела средстава у оквиру буџетског корисника између текућих и капиталних расхода се, у складу са чланом 8. Закона о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину, такође врши на основу рјешења Владе Републике Српске. 2. ОСТВАРЕНИ БУЏЕТ ЗА 28. ГОДИНУ Члановима 39, 4. и 41. Правилника о финансијском извјештавању за кориснике прихода буџета Републике, општина и градова и фондова, дефинисани су подносиоци, корисници, периоди и рокови подношења образаца годишњег финансијског извјештаја. Чланом 56. истог Правилника дефинисани су подносиоци, корисници, периоди и рокови подношења образаца годишњег консолидованог финансијског извјештаја. На основу добијених образаца годишњих финансијских извјештаја буџетских корисника, Министарство финансија Републике Српске је сачинило Консолидовани извјештај о извршењу буџета Републике за 28. годину. Преглед прихода и прилива (укупна средства) и расхода и одлива (укупни издаци) корисника буџета Републике за 28. годину дат је у сљедећој табели: 7

11 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину Укупна средства и издаци буџетских корисника Износ 1. Остварени буџетски приходи и приливи 1,559,4, Остварени остали приходи и приливи (који су евидентирани у ГКТ, али нису планирани буџетом, или су евидентирани у књиговодству буџетских корисника, дакле изван ГКТ) 74,483, * 16,335,1 4. Укупно остварена средства (1+2+3) 1,617,645, Извршени буџетски и одливи 1,554,569, Извршени остали и одливи (који су евидентирани у ГКТ, али нису сервисирани из редовних (планираних) буџетских средстава, или су евидентирани у књиговодству буџетских корисника, дакле изван ГКТ) 72,491, ,335,1 8. Укупно остварени и одливи (5+6+7) 1,61,726,42 9. % остварења расхода и одлива у односу на укупно остварена средства Приходи Према одредбама поглавља X Приходи, члан 2. Правилника о рачуноводственој политици за кориснике буџета Републике Српске: «Приходи и примици буџета Републике се приказују у рачуноводственом обрачунском периоду у којем су мјерљиви и расположиви.» Приходи и приливи се у овом извјештају могу посматрати кроз двије категорије. А) Прву категорију чине буџетски приходи и приливи који се наплаћују преко рачуна јавних прихода или директно на jединствене рачуне трезора и намјенске рачуне трезора, или су са Jединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање БиХ дозначени на подрачуне Централне банке БиХ за сервис ино дуга Републике Српске, а служе за сервисирање редовне/планиране буџетске потрошње и евидентирају се у Главној књизи трезора. Б) Другу категорију чине приходи који нису планирани буџетом, нити служе за сервисирање редовне/планиране буџетске потрошње и то: дио прихода и прилива које буџетски корисници остварују пословањем преко система јединствених рачуна трезора и који се евидентирају у Главној књизи трезора, али немају карактер буџетских средстава и приходи и приливи које корисници буџета Републике остварују пословањем преко властитих рачуна и који стога нису евидентирани у Главној књизи трезора, него искључиво у књиговодству буџетских корисника приходи и приливи ом буџета Републике Српске за 28. годину буџетска средства су планирана у износу од 1,575,, КМ. приходи и приливи (буџетска средства) су у 28. години остварени у износу од 1,559,4,459 КМ, што представља % у односу на годишњи план. Буџетска средства Планирано Остварено % 1 2 3=2/1 1. Домаћи приходи 1,54,, 1,536,472, Финансирање 35,, 23,25, Укупно 1,575,, 1,559,4,459 * У консолидованим табелама прихода и прилива и расхода и одлива (Табела 2 3, 2 4, 2 6, 2 7 и 2 8), у колони, како би се избјегло двоструко исказивање прихода и расхода по истом основу, извршено је елиминисање прихода који су буџетски корисници исказали на својим властитим рачунима и буџетских расхода исказаних у ГКТ по основу директних дознака на рачуне корисника, те елиминација интерних прихода и расхода између буџетских корисника. 8

12 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину У Табели 2 1 приходи и приливи године, дати су подаци о: - буџетским приходима и приливима планираним за 28. годину (ребаланс буџета), - буџетским приходима и приливима оствареним за 28. годину и - индексима остварења прихода и прилива у односу на план. У Табели 2 2 приходи и приливи године у односу на исти период 25, 26. и 27. године приказани су индекси остварења планираних прихода и прилива у 28. у односу на остварење у 25, 26. и 27. године с циљем упоређивања прихода по врстама. Табеле 2 1 и 2 2 су дате у Прилогу овог извјештаја. Остварени домаћи приходи за 28. године износе 1,536,472,181 КМ или 1% од годишњег плана. У односу на домаће приходе евидентиране у претходним годинама остварено је њихово повећање од 52% у односу на 25. годину, 28% у односу на 26. годину и 13% у односу на 27. годину. % % Домаћи приходи Планирано Остварено Разлика остварења учешћа Индиректни порези 1,68,5, 1,35,917,44 32,582, Директни порези и непорески приходи 471,5, 5,554,777 29,54, Укупно 1,54,, 1,536,472,181 3,527, Учешће индиректних пореза у укупним домаћим приходима у 28. години износи 67%. Ако се узме у обзир да је тај проценат у 25. години износио 73%, у 26. години 71% и у 27. години 74%, евидентно је да је дошло до значајног смањења учешћа индиректних пореза у укупно оствареним домаћим приходима. Посматрано у апсолутним износима индиректни порези су задржали тенденцију раста у односу на претходне године, али је раст директних пореза и непореских прихода био интензивнији, што је једним дијелом резултат проведених реформи у области директних пореза, те остварења значајних прихода по основу камата на инвестирана новчана средства. Ипак, индиректни порези и даље имају доминантан удио у структури домаћих прихода и самим тим од њиховог остварења зависи могућност извршења планираног буџета као цјелине. У 28. години приходи од индиректних пореза су остварени у износу од 1,35,917,44 КМ и за 3% су мањи од планираних. Од тога је 93,171,767 КМ прихода од индиректних пореза (укључујући и средства по основу привременог поравнања расподјеле за 26. и 27. годину * ) дозначено буџету Републике Српске са Јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање БиХ, док је у истом периоду 89,823, КМ прихода од индиректних пореза са Јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање БиХ директно уплаћено на подрачуне Централне Банке БиХ за сервис ино дуга Републике Српске, што у односу на годишњи план представља извршење од %. * По основу Одлуке о привременом поравнању између корисника расподјеле индиректних пореза са ЈР УИО БиХ за 26. и 27. годину (УО 246/11/28 од године) по основу дуга Републици Српској током јула је уплаћено КМ. Дозначена средства су у августу 28. године распоређена између корисника у Републици Српској у складу са закључком Владе Републике Српске број: 4/ /8 од године, а према коефицијентима утврђеним Одлуком о учешћу општина/градова у приходима од индиректних пореза и начину распоређивања тих прихода («Службени гласник Републике Српске», број 56/7). На рачун буџета Републике Српске распоређен је износ од КМ или 72% од укупно дозначеног износа. 9

13 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину Расподјела прихода од индиректних пореза са Јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање БиХ је вршена тако што се, након издвајања прихода на рачун резерви, те дневне дознаке за заједничке институције БиХ, расподјела средстава између Ф БиХ, РС и Брчко Дистрикта вршила по привременим коефицијентима: Период Коефицијент за Ф БиХ Коефицијент за РС Коефицијент за Брчко Дистр % 31.87% 3.55% По Одлуци УО 412/87/7 од УО 252/96/8 од % 32.6% 3.55% УО 246//8 од Иако је укупна сума индиректних пореза уплаћених на Јединствени рачун Управе за индиректно опорезивање БиХ у 28. години (5,864,865,746 КМ) за 11% већа у односу на 27. годину (5,288,88,368 КМ), интензитет њиховог раста у посљедњем кварталу је забиљежио осјетан пад. Просјечан раст уплаћених прихода у односу на претходну годину у прва три квартала је износио 14%, док је у посљедњем кварталу њихов релативни раст износио свега 4%. Истовремено је у посљедњем кварталу дошло до повећаног издвајања на рачун резерви за потребе поврата. Тако је у 28. години од укупно наплаћених прихода на рачуне резерви издвојено 16%, при чему просјечно издвајање у прва три квартала износи 15%, а у посљедњем кварталу чак 19%. Као резултат таквих кретања Републици Српској је у посљедња три мјесеца 28. године за даљу расподјелу дозначено 55,276,188 КМ мање него у истим мјесецима 27. године. Мјесец Укупно уплаћено на Укупно уплаћено на Износ пребачен на ЈР УИО БиХ у 27. ЈР УИО БиХ у 28. рн. резерви у 28. %=3/2 %=4/ Jануар 369,144,284 47,589,138 4,758, Фебруар 344,724, ,725,92 111,957, Март 3,2,18 46,2,63 56,66, Април 426,11,615 4,73,7 73,87, Мај 455,846,87 483,519,296 73,2, Јун 434,268,177 4,487,196 82,734, Јул 487,89,95 535,37,91 64,341, Август 489,258,475 58,155,21 85,222, Септембар 449,393, ,811,126 69,77, Октобар 53,342, ,219,858 9,37, Новембар 46,571, ,271,541 75,462, Децембар 468,636,544 49,46,141 11,44, Укупно 5,288,88,368 5,864,865, ,555, Остатак прихода од индиректних пореза у износу од 15,922,636 КМ прикупљен је непосредно преко рачуна јавних прихода Републике Српске, а ријеч је о уплатама пореских обвезника по основу неизмирених/репрограмираних обавеза ранијег периода (тзв. индиректни порези ван ЈРУИО). По том основу у 28. години је прикупљено: 7,879,24 КМ прихода од пореза на промет производа по вишој и нижој стопи, 3,261,531 КМ прихода од пореза на промет услуга, 2,349,844 КМ прихода по основу посебног пореза за редовно одвијање жељезничког саобраћаја, 2,243,733 КМ прихода од акциза, 11,728 КМ прихода по основу посебних републичких такса на нафтне деривате и 77,56 КМ прихода од царина и увозних даџбина. 1

14 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину Значајан удио у изворним приходима имају и приходи од директних пореза прописани законима о порезу на доходак, добит и имовину. У 28. години ови приходи износе 2,114,319 КМ, што је за 6% веће у односу на годишњи план (281,6, КМ). Приходи од пореза на доходак (порези на лична примања и приходе од самосталних дјелатности, годишњи порез на приходе грађана, порез на приходе од ауторских права и приходи од капитала) евидентирани у 28. години су за 87% већи у односу на приходе исказане у 27. години. Међутим, треба имати у виду да је стварни прилив средстава у буџету по основу пореза на доходак у 27. години био већи од износа исказаног у Главној књизи трезора и износио је 116,26,811 КМ, будући да је за потребе поврата пореза пореским обвезницима за 27. годину извршено «резервисање» средства, тако што је 25,, КМ прихода од пореза на доходак књиговодствено пренесен на конто разграничења Средства резерви порез на доходак *. По затварању књиговодствене године, неутрошени дио ових средстава у износу од 18,557,71 КМ пренесен је на приходе 28. године. Дакле, реално повећање прихода од пореза на доходак у 28. години у односу на претходну годину износи 3%, и резултат је раста просјечних нето плата у Републици Српској. Такође, у 28. години, у складу са чланом 8. тачка 2. Закона о буџетском систему Републике Српске, у циљу обезбјеђивања средстава из којих ће се вршити поврат пореским обвезницима 1% од укупног прилива по основу пореза на лична примања (18,765,814 КМ) издвајан је на рачун резерве. Прецизнијим дефинисањем пореске основице и пореских обвезника (измјене у Закону о порезу на добит, «Службени гласник Републике Српске», број 91/6) омогућено је повећање прихода од пореза на добит (порез на добит правних лица резидената, порез на добит правних лица нерезидената, порез по одбитку страном правном лицу), те су приходи остварени по овом основу у 28. години већи за 466% у односу на приходе остварене у 25. и за 281% у односу на приходе остварене у 26. години. У односу на 27. годину порез на добит је већи за 74%, што указује на раст пословне активности у Републици Српској. Ниже остварење прихода по основу осталих пореза на имовину у односу на претходне године (у просјеку за око 46%), такође је посљедица измјене законске регулативе. У априлу 27. године, измјеном Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара («Службени гласник Републике Српске», број 35/7) укинут је порез на употребу мобилног телефона, који је у претходним годинама чинио више од половине укупно прикупљених прихода од пореза на имовину, који припадају републичком буџету. Приходи од такса (без посебне републичке таксе на нафтне деривате) у 28. години износе 44,683,813 КМ, што је за 1% мање од годишњег плана. Приходи од такса су већи у односу на њихово остварење у 25. за 7%, док су у односу на остварење у 26. и 27. мањи за 1%, односно 7%. До смањења у односу на ранији период је дошло због тога што су накнаде за полагање возачког испита уплаћиване на шифру прихода Приходи по основу осталих административних такса по основу услуга МУП а, али је почев од године полагање возачких испита прешло у надлежност Министарства просвјете и културе, у складу са Законом о основама безбиједности саобраћаја на путевима БиХ («Службени гласник БиХ», број 6/6), те се у 28. години уплате за полагање возачких испита врше на шифру прихода Приходи републичких органа и организација. Приход од новчаних казни у 28. години износе 21,525,672 КМ, што је за 3% више у односу на годишњи план. У односу на остварење у 25. години приходи од новчаних казни су већи за 59%, у односу на остварење у 26. за 151% и у односу на остварење у 27. години за 37%. * Члан 9. Закона о порезу на доходак («Службени гласник Републике Српске», бр. 91/6, 128/6 и 12/8) прописује умањење пореске основице по основу: (1) 2% неопорезивог дијела дохотка (годишњи доходак до износа који чини дванаест најнижих плата утврђених Општим колективним уговором се не опорезује) по сваком уздржаном члану уже породице и (2) износа камате плаћене на стамбене кредите. 11

15 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину Приходи од пружања јавних услуга представљају приходе које буџетски корисници остварују вршењем своје редовне или допунске дјелатности, а која није у супротности са законом. Чланом 7. тачка 1. Закона о буџетском систему Републике Српске дефинисани су као приходи који припадају буџету Републике. Уплата ових прихода се врши на рачуне јавних прихода Републике Српске и буџетски корисници не могу располагати њима, уколико Законом о извршењу буџета Републике Српске није одређено другачије. Приходи републичких органа планирани буџетом за 28. годину остварени су у износу од 2,35,689 КМ. Ови приходи нису у потпуности упоредиви са приходима из претходних година, будући да се у 28. години у оквиру прихода од пружања јавних услуга налазе и приходи институција високог образовања по основу накнада које плаћају студенти за упис, полагање испита и школарине. Остварени остали изворни приходи у 28. години износе 85,688,19 КМ. Од тога: - порез на приход од приређивања игара на срећу у износу од 8,949,379 КМ; - приходи од дивиденди и удјела у профиту у јавним предузећима и финансијским институцијама у износу од 2,46,473 КМ, од чега: 5,62,16 КМ расподјељена добит Фонда за реституцију Републике Српске а.д. Бања Лука за 27. годину, 7,7,444 КМ расподјељена добит Акцијског фонда Републике Српске а.д. Бања Лука за 27. годину, 6,784,5 КМ расподјељена добит Телекома Републике Српске за 27. годину; - приходи од давања права на експлоатацију природних ресурса, патената и ауторских права у износу од 4,746,134 КМ; - приходи по основу камата (осим дијела који се односи на рефундације од крајњих корисника ино кредита) у износу од 43,41,4 КМ; - накнаде за коришћење минералних сировина 1,675,235 КМ; - накнаде за промјену намјене пољопривредног земљишта 746,434 КМ; - приходи по основу рефундација од крајњих корисника ино кредита у износу од 1,11,359 КМ; - приходи од измирења обавеза Рафинерије нафте а.д. Босански Брод према буџету Републике по основу краткорочног робног кредита (јапански грант) у износу од 1,895,37 КМ; - приходи по основу преноса нераспоређених, погрешно уплаћених јавних прихода (ријеч је о уплатама пореских обвезника извршених у периоду од 5. до 2. јануара 21. године када, због реформе платног промета укидања Службе за платни промет Републике Српске и преузимања послова платног промета од стране комерцијалних банака, порески обвезници нису адекватно попуњавали платне налоге, те се не може идентификовати врста прихода или општина на коју се уплата односи) у износу од 1,186,67 КМ. Посебне приходе чине накнаде за коришћење вода, накнаде за шуме, накнаде за извршене ветеринарско санитарне прегледе, стављање у промет заштићених дивљих биљних и животињских врста, и средства лутрије за хуманитарне сврхе. У 28. години су остварени у износу од 29,192,175 КМ, што представља 93% од годишњег плана. Остварење мање од планираног је најзначајније када је ријеч о накнадама за кориштење шума, и износи 89%. Ипак, у односу на претходне године, укупно остварени посебни приходи су забиљежили раст, и то 25% у односу на остварење у 25, 8% у односу на остварење у 26. и 2% у односу на остварење у 27. години. У односу на раније године ниже остварење, у просјеку за око 25%, је забиљежено само када је ријеч о накнадама за коришћење вода, будући да су од године почеле да се примјењују одредбе Закона о водама («Службени гласник Републике Српске», број 28/6) којима су посебне водне накнаде које су до тада у цјелини припадале буџету Републике постале предмет расподјеле између буџета Републике, општина/градова и Фонда за заштиту животне средине. Ова расподјела је у 28. години вршена преко рачуна јавних прихода Републике Српске у корист рачуна посебних намјена за воде који су отворени код општина/градова и у систему јединствених рачуна трезора Републике Српске. У 28. години нису остварени приливи по основу иностраних кредита за подршку буџету, као ни приливи по основу иностраних грантова за подршку буџету. 12

16 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину У оквиру планираног финансирања у 28. години су на групи конта 813 Примљене отплате датих зајмова и поврата учешћа у капиталу евидентирани приливи остварени по основу «рефундација» ино кредита од крајњих корисника у износу од 23,25,278 КМ, што представља 15% од плана. Дио примљених дознака од крајњих корисника ино кредита у износу од 1,11,359 КМ евидентиран је као приход на контима , и , а односе се на приходе остварене по основу разлика у камати по којој су примљени кредити пласирани крајњим корисницима, или отплату кредита који су крајњим корисницима пласирани из гранта. Структура наплате по корисницима је дата у табеларном прегледу: Корисник Износ у КМ ЈОДП Жељезнице РС 1,,415 Фонд за развој и запошљавање РС 596,444 ЈМДП Електропривреда РС 14,244,432 Телеком РС 2,267,361 ЈП Путеви Републике Српске 1,8,59 Водовод Бања Лука 5,662 Водовод Пале 5,953 ЈП ЕКО ДЕП Бијељина 16,924 ЈП ДЕП ОТ Бања Лука 36,79 Електропренос БиХ 3,11,595 Независни оператор система БиХ 265,757 Водовод и канализација Бијељина 62,285 Општина Градишка,519 ЈП Хидроелектране на Требишњици 514,378 Општина Прњавор 3,863 Град Бања Лука 51,668 Укупно 24,126, приходи и приливи Поред остварених буџетских средстава, у Главној књизи трезора су у 28. године исказани и приходи и приливи у износу од 27,127,8 КМ, који нису планирани буџетом, нити су служили за сервисирање редовне (планиране) буџетске потрошње: Приходи буџетских корисника којима је чланом 3. Закона о извршењу буџета Републике Српске и посебним инструкцијама дата могућност да приходима оствареним по основу вршења њихове редовне или допунске дјелатности слободно располажу. Уплата властитих прихода се врши преко намјенских рачуна, рачуна јавних прихода или јединствених рачуна трезора, а њихово евидентирање се врши на организационим кодовима буџетских корисника на подгрупи конта Приходи републичких органа. Будући да се не ради о редовним буџетским приходима, сервисирани из ових прихода такође се третирају као ванбуџетски и исказују на групи конта 62 и 83. Остварени властити приходи поменутих буџетских корисника у 28. години износе 5,13,19 КМ, и то: Основно образовање Архив РС Министарство правде Републичка управа цивилне заштите Агенција за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарство трговине и туризма 1,14,735 КМ 65,694 КМ 1,88,1 КМ 1,2 КМ 5,433 КМ 2,18,93 КМ Властити приходи институција високог образовања (група конта 72253,72254 и 72255) у износу од 15,138,387 КМ представљају приходе који нису планирани буџетом. Почев од 13

17 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину године уплате властитих прихода институција високог образовања (изузев накнада које плаћају студенти за упис, полагање испита и школарине) се врше преко намјенских рачуна у систему јединствених рачуна трезора. Наиме, Наредбом о укидању рачуна корисника Буџета Републике Српске, број: /7 од године («Службени гласник Републике Српске», број 116/7), институцијама високог и вишег образовања су укинути властити рачуни преко којих су обављале своје пословање, односно на које су вршене уплате њихових властитих прихода. Неутрошена средства која су се налазила на рачунима у моменту њиховог гашења (до године) су на основу инструкције Министарства финансија такође пренесена на новоотворени Рачун за посебне намјене институција високог образовања и књиговодствено приказана као њихови властити приходи у 28. години. Текућe и капиталне помоћи и донацијe које су буџетски корисници прикупили од домаћих и страних, физичких и правних лица евидентиране су на групи конта 73 и 812 у износу од 4,,44 КМ. Дио примљених помоћи и донација који је остао неутрошен у 28. години, третиран је као разграничени (одгођени) приход и пренесен је на приходе 29. године, у складу са одредбама Правилника о садржини појединих рачуна у контном оквиру..., и Правилника о рачуноводственој политици за кориснике буџета Републике Српске. Приливи МУП а по основу продаје основних средстава (од продаје опреме ЛИОС систем мониторинг) су исказани на групи конта 7212 у износу од 71,535 КМ (дио који је искориштен за текуће трошкове) и групи конта 8111 у износу од КМ (дио који је искориштен за капиталне трошкове). Примљене отплате од кредита датих физичким лицима у износу од 17,137 КМ које је евидентирао Филозофски факултет Пале. Приходи од интерних трансакција у износу од 967,62 КМ (конто ). Односе се на институције високог образовања и правосуђа (код којих су на конту исказани и од интерних трансакција), а по овом основу није било прилива готовине на јединствене рачуне трезора, те ови приходи представљају обрачунску категорију. Наиме, увођењем трезорског пословања, трансакције буџетских корисника одвијају се преко јединствених рачуна трезора, како у смислу прилива тако и одлива средстава. На основу члана 5. тачка 8. Закона о трезору и поглавља I Опште одредбе члана 3. Правилника о рачуноводственој политици за кориснике буџета Републике Српске, Министарство финансија Републике Српске је донијело Процедуру евидентирања интерних трансакција. Примјеном ове процедуре избјегнути су новчани приливи и одливи средстава између корисника буџета Републике, који немају властите рачуне. У складу са МРС ЈС 4 Учинци промјена курсева страних валута и чланом 2. поглавља Х Приходи, Правилника о рачуноводственој политици за кориснике буџета Републике Српске, у 28. години су исказани приходи од позитивних курсних разлика у износу од 11,923 КМ ријеч је о обрачунској категорији. Према томе, укупни приходи и приливи који су у 28. години евидентирани у Главној књизи трезора износе 1,586,625,356 КМ. У поступку консолидације се поред прихода и прилива исказаних у Главној књизи трезора, обухватају и приходи и приливи који су исказани у књиговодству одређеног броја буџетских корисника који посједују властите рачуне; било да се ради о редовним рачунима (Комисија за концесије, Главна служба за ревизију јавног сектора итд.) или рачунима отвореним ради реализације посебних програма (Репубичка управа за геодетске и имовинско правне послове, Пореска управа Рачун принудне наплате итд.). Пословањем преко властитих рачуна корисници буџета Републике остварују приходе по основу пружања јавних услуга, донација, продаје основних средстава и по другим основама, али тако остварени приходи нису евидентни кроз Главну књигу трезора. То значи да се ови приходи не прикупљају преко прописаних рачуна јавних прихода, нити се врши њихова прерасподјела кроз трезорски систем пословања, односно не обухватају се ни у евиденцијама 14

18 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину Пореске управе Републике Српске. Ови приходи се у извјештај укључују прописаном консолидацијом финансијских извјештаја буџетских корисника. Консолидовани преглед прихода корисника буџета дат је у Табели 2 3 Консолидовани приходи и приливи по врстама и Табели 2 4 Консолидовани приходи и прилив по корисницима буџета. Табеле 2 3 и 2 4 се налазе у Прилогу овог извјештаја. Приходи и приливи, које су буџетски корисници остварили преко властитих рачуна, исказани су у колони 6 Табеле 2 3, односно колони 4 Табеле 2 4. Када се умање за дио средстава који је овим корисницима дозначен из буџета (колона ), властити приходи ових буџетских корсника у 28. години износе 31,3,571 КМ. Од тога је значајно поменути: Републичка управа за геодетске и имовинско правне послове је у 28. години остварила 8,944,923 КМ властитих прихода. Најзначајнији дио прихода у износу од 8,371,757 КМ остварен је по основу накнада за финансирање премјера и кориштење података и услуга Управе (1% катастарских прихода, снимање новоизграђених објеката, вађење посједовних листова, вађење копија плана, цијепање парцела, укњижба уговора, укњижба станова, трошкови поступка и издавања рјешења, провођење промјена кроз катастарски операт); из доприноса за финансирање премјера (,3%) остварени су приходи у износу од 464,311 КМ; док су остали приходи (приходи од тендера и стручних испита, приходи од камата, те приходи по испостављеним фактурама) остварени у износу од 18,855 КМ. Институције културе које се финансирају искључиво из буџета Републике и властитих прихода (тзв. републичке институције културе) су у 28. години преко властитих рачуна оствариле приходе у износу од 1,63,793 КМ, од чега се значајан дио од 955,855 КМ односи на примљене донације од домаћих и страних, физичких и правних лица. Приходи студентских и ђачких домова у 28. години износе 3,,189 КМ. Најзначајнији дио у износу од 2,72,57 КМ представља приходе од пружања јавних услуга. Преко Рачуна принудне наплате у 28. години су остварени укупни приливи у износу од 36,1,663 КМ, од чега је 2,18,852 КМ исказано као приход Пореске управе Републике Српске. У складу са Законом о Пореској управи, мјере принудне наплате се примјењују уколико порески обвезник није измирио обавезу утврђену рјешењем за плаћање Пореске управе Републике Српске у року од 1 радних дана од дана уручења рјешења. У 28. години покренут је 6,41 поступак принудне наплате у којима су утврђене обавезе износиле 64.9 милиона КМ. Од овог износа, у току 28. године наплаћено је око 7.7 милиона КМ. Такође, по основу 1,82 рјешења принудне наплате из претходних година, наплаћено је још 3.4 милиона КМ. Преко Рачуна принудне наплате вршене су и уплате обавеза по основу Споразума о продужењу рока за измирење обавеза на основу члана 75. Закона о Пореској управи пречишћен текст («Службени гласник Републике Српске», број 112/7), као и доспјелих репрограмираних обавеза. Рачун принудне наплате преглед прилива и одлива (у КМ) Салдо на године 2,4,791 Прилив у периоду године 33,15,872 Укупан прилив 36,1,663 Исплате јавних прихода са рачуна принудне наплате на РЈП 31,164,357 Трошкови и опремање Пореске управе РС 1,424,884 Поврат средстава пореским обвезницима Укупни одливи 68,26 32,657,51 Салдо на дан године 3,353,

19 Извјештај о извршењу буџета Републике Српске за 28. годину Преглед исплате ј авних прихода по врстама са Рачуна принудне наплате у периоду године Р.бр. Врста прихода Износ у КМ 1. Заостале обавезе по основу индиректних пореза 9,85, Порез на промет производа и услуга 7,836, Акцизе 586, Посебна републичка такса на нафтне деривате 5, Порез за жељезницу 1,33, Царине 1, Директни порези 21,358, Порез на плату 3,147, Порез на добит 2,648, Порези грађана 1,7, Доприноси (укупно) 1,79, Доприноси за здравство 1,583, Доприноси за ПИО 4,214, Доприноси за дјечију заштиту 625, Доприноси за запошљавање 283, Доприн оси на лична примања 4,2, Таксе и накнаде 1,681, Казне 415, Посебна такса у поступку принудне наплате 1,2, порези 449,76 Укупно (1+2) 31,164,357 У консолидовани извјештај су укључени и приходи привредних јединица које су формиране при казнено поправним установама. Привредних јединица КПУ има укупно шест: ПЈ Туњице Бања Лука, ПЈ Дрина Фоча, ПЈ 3. Мај Бијељина, ПЈ Спреча Добој, ПЈ Привредник Источно Сарајево и ПЈ Пударица Требиње. Властити приходи привредних јединица, након елиминације њихових међусобних трансакција са казнено поправним установама у 28. години износе 3,652,331 КМ. Републички завод за геолошка истраживања је у 28. године остварио властите приходе у износу од 525,152 КМ, од тога по основу пружања јавних услуга 52,7 КМ. У оквиру Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, реализација пројекта «Фонд Партнер» одвија се преко посебно отворених намјенских рачуна изван система јединствених рачуна трезора Републике Српске. У 28. години остварени су приходи и приливу у износу од 1,2,714 КМ, од чега КМ по основу наплате отписаних потраживања, а КМ по основу наплате пласираних кредита. Остатак од КМ је остварен по основу камата на депонована средства код банака. Републичка дирекција за цивилну ваздушну пловидбу је у 28. години у свом књиговодству исказала приходе у износу од 2,567,643 КМ. Најзначајнији дио прихода, у износу од 2,58,768 КМ, остварен је по основу наплате прелета територије БиХ. Приходи Републичке дирекције за робне резерве у 28. године износе 4,434,519 КМ, а евидентирани су по основу отписа обавеза у износу од 3,67,424 КМ, наплаћених сумњивих и спорних потраживања у износу од 463,874 КМ, прихода од продаје робе одузете у поступку контроле Републичке тржишне инспекције у износу од 241,74 КМ, прихода од услуга (закуп резервоара) у износу од 55,125 КМ, те прихода од камата у износу од 4,22 КМ. 16